Nakon sedam dana ronjenja i  osamnaest  urona u Crvenom moru o svakom se  uronu može ispričati posebna priča. Ipak zadnji uron  je bio poseban. Ronili smo na koraljnom grebenu    Elphistone.   Taj greben je  poznat po čestom pojavljivanju velikih riba – tuna,  morskih pasa, barakuda  i manti .  Zbog jake struje   padine su obrasle velikim i  raznobojnim mekanim koraljima. Jata raznih riba plivaju bez straha oko ronilaca.     U moru nas je bilo dvadesetak. Bliži se kraj ronjenja, a velikih riba nema. Osim Vencija i mene svi su izašli iz mora. Dok smo radili sigurnosni zastanak na 5 metara pojavila se velika zelena riba – napoleon, duljine preko metar. Bila je  prijateljski raspoložena, dala se dodirivati i “profesionalno” je pozirala.

    Nekoliko minuta smo se igrali s napoleonom. Onda su se iz plavetnila pojavila  tri morska psa i vrste “oceanic white tip” – morski psi bijelog vrha peraja  koji žive  u otvorenom moru.   Dva su bila  duljine oko dva metra i treći skoro tri metra duljine. Kružili su oko nas, radoznalo su nas proučavali.   Još dvadesetak minuta plivali smo s velikim ribama, nismo se  osjećali neugodno, ali smo ih respektirali – ipak su to divlje životinje, na vrhu prehrambenog lanca u moru. 

Svaku njihovu  evoluciju ili ubrzanje kao sjena su pretile  po dvije prugaste, crno bijele ribe zvane piloti. 

     Oceanic white tip morski pas  je  riba dubokog mora. Naraste do 4 metra duljine. Smatra se da je dosta  nepredvidljive naravi.  Hrani se  dupinima, tunama, manjim morskim psima, a lovi pretežno u sumrak i noću.

      U Crvenom moru zabilježen je samo jedan sigurno potvrđeni napad  ovoga morskog psa na čovjeka – u sumrak je grupa ronilaca ronila s dupinima i jedan od ronilaca je bio ugrižen.

 

               

     Doživili i preživili smo morske pse  i sada  ih možemo promarati i iz drugog  ugla – ne samo kao “ljudoždere” već kao ribe  koje ponekad i slučajno   napadnu čovjeka, a  tada mogu nanijeti ozbiljne ozljede  ili smrt.

 

 

Nešto o napadima morskih pasa na ljude

 

     Napadi morskog psa na ljude su rijetkost, obično su posljedica zabune ili slabije vidljivosti.

    Česti su  napadi bijele psine na surfere koji leže na dasci i plivaju rukama. Iz dubine, u protusvjetlu sliče na morske lavove  i tuljane kojima se  bijele psine hrane. Obično nakon napada   ispljunu odgrizeni  dio daske i najčešće već  teško ozljeđenog surfera. Napadi na kupače su opet posljedica zabune  jer u mutežu, praćakanju i  lupanju po površini mora  morski pas  nečiju nogu zamijeni za ribu.

       U slučaju brodolomaca metež, ranjeni ljudi,  krv navedu  morske pse na pomisao da se radi o laganom pljenu – ranjenim ili bolesnim ribama i tada napadaju. Brodolomci  su najčešće stradavali od  oceanic white tip morskih psa i modrulja. 

       Grebenski morski psi   narastu do 1,8 m duljine i obično ne predstavljaju opasnost.  Kako su to pretežno teritorijalne ribe – brane svoj teritorij - ako su ugrožene počinju s neuobičajenim izvijanjem tijela naglim pokretima i tada je bolje  udaljiti se. Iako se  radi o manjim psima ipak  njihov ugriz može  dovesti do  vrlo ozbiljnih ozljeda.

       U slučaju pojave većeg morskog psa ili neuobičajenog ponašanja  manjeg ili ako ima više morskih pasa najpametnije je tiho izaći iz mora. Ako to nije moguće treba ih konstantno pratiti pogledom, jer obično napadnu iza leđa. Ako neki morski pas postane  previše nasrtljiv treba pokušati  s udarcem u njušku ili oko. Obično nakon takvog udarca toga  nestaju u plavom.